Ishrana i način života naroda Hunza

Veruje se da je jedan od najdugovečnijih i najzdravijih naroda na planeti, koji živi na planinskim vrhovima Himalaja, kompetno izolovan od ostatka sveta, na nadmorskoj visini od 3000 metara i granici između Indije, Kašmira, Kine i Afganistana je narod Hunza.

Sa populacijom od 30.000, narod Hunze je poznat zbog po svom neverovatnom zdravlju, i načinu života. Život preko sto godina je tamo normalna pojava, pa čak i svakodnevni rad, igranje odbojke i fudbala, i svakodnevne šetnje od preko 15-20 kilometara. Njima su istinski godine samo broj, čime njihovo zdravlje i vitalnost to dokazuje, a smatra se da su i najsrećniji narod na planeti!

Hunzakuti žive primarno od ratarstva i stočarstva. Nisu iskusne zanatlije i ne bave se nikakvom vrstom trgovine, žive skromno i tako se hrane i uzimaju samo ono što im priroda da, a po prirodi su pacifisti. Hunzakuti su izuzetno zdrav narod, gde nije primećen ni jedan slučaj modernih bolesti kao što su rak, kardiovakularna oboljenja, dijabetes, moždani udar i visok krvni pritisak. Takođe, nije primećen ni jedan slučaj osteoporoze, varikoziteta, arteroskleroze, konstipacije, ulcera, itd… Ali njihovo izuzetno zdravlje nije određeno isključivo odsustvom modernih bolesti, već njihovom psihičkom i fizičkom stanju, njihovoj energiji i entuzijazmu čak i u poznim godinama. U poređenju sa prosečnim Hunzom, zapadnjak istih godina i odličnog fizičkog držanja bi delovao bolešljivo, pa čak i bio bolestan.

Kako Hunzakuti provode dane?

Zbog odsustva struje i veštačkog svetla, Hunzakuti se bude po izlasku sunca oko 5 sati ujutru, i idu na spavanje po zalasku sunca između 20 i 22h. Jedu dva puta dnevno, gde im je prvi obrok u podne, a drugi obrok par sati pre odlaska na spavanje. Dane provode radeći na polju, njivi, u štali, u dugim šetnjama, sportu, meditaciji i jogi. Pošto su celog dana izuzetno aktivni, odmor im je veoma bitan, te imaju redovne pauze između dnevnih aktivnosti, koje se svode na meditaciji, vežbi dubokog disanja zvanoj pranajama, jednoj vrsti joge, ali i najobičnijom relaksacijom.

Ishranu shvataju veoma ozbiljno, te smatraju da je hrana koju jedu najbolji lek. Postoji izreka koja glasi “ti si ono što jedeš”, koju su Hunzakuti odavno razumeli. Jedu iz higijenskih razloga i ne prejedaju se. Dozvoljavaju organizmu da obradi svu hranu što su uneli i nemaju užine između obroka, Hrane se pretežno vegeterijanski. Sveže voće i povrće u izobilju ili malo termički obrađeno, žitarice, mleko i mlečni proizvodi od kojih je jogurt najbitniji, puter, mast i jaja, dok meso jedu sporadično, najčešće kad slave nešto i u zimskom periodu kada nema dovoljno biljne hrane.

Od biljne hrane jedu dosta heljde, prosa, ječma, pšenice, krompira, pasulja, graška, šargarepe, bundeve, spanaća, jabuka, krušaka, kajsija, šumskih bobica, badema, lešnika i oraha. Od životinjske hrane najčešće konzumiraju mlečne proizvode kao što su mleko, sir i jogurt, te jaja i piletinu, ponekad govedinu i junetinu. Ishrana im je većinski zasnovana na biljnoj hrani, uz pomalo životinjskih proizvoda.

Svakog proleća, Hunzakuti vrše višednevni post pijući samo vodu koja dolazi sa planina i izuzetno je bogata mineralnim materijama. Ovo možete i vi primeniti tako što ćete jednom nedeljno ili par puta mesečno  biti na jednodnevnom postu i piti samo vodu ili sveže ceđene sokove. Detaljnije objašnjenje o postu možete pročitati ovde.

Svakodnevna fizička aktivnost je veoma bitna za Hunzakute, i veći deo dana je posvećen nekoj vrsti fizičke aktivnosti. Uglavnom su napolju i koriste svež himalajski vazduh koji je sam po sebi veoma bitan. Sem rada na polju, Hunzakute uživaju u svakodnevnim šetnjama posle obroka, koje se protežu i do 20 kilometara, što je za njih normalna distanca, i to po neravnom planinskom terenu. Takođe, Hunzakute vole da plivaju, igraju odbojku, fudbal i polo. Sem fizičkih aktivnosti, praktikuje se jedan oblik joge zajedno sa tehnikom disanja zvanom pranajama.  Premda Hunzakute rade veoma naporno, bitan im je svakodnevni odmor, relaksacija i čuvanje energije. Njihov posao je niskog intenziteta i retko kad rade nešto visokog intenziteta. Na taj način štede i vreme i energiju na duže staze, i ne dozvoljavaju sebi da se preforsiraju. Hunzakute znaju da možete mnogo duže i više raditi ako niste stresirani, napeti i nervozni.

 

Mladost je stanje uma

Prihvatanjem činjenice da starite vas već čini starim. Iako ta tvrdnja zvuči previše ekstremno za neke, moramo imati u vidu koliko način razmišljanja zaista ima uticaj na naš organizam. Način na koji razmišljamo nam može doneti godine života i zdravlja, te misli pune znatiželje, entuzijazma, dobrote i pozitivnosti mogu učiniti čuda ne samo za našu psihu nego i telo.

Još jedna zanimljiva stvar kod Hunza naroda je da iako žive u mnogo težim uslovim nego što mi živimo, nema znakova negativnosti, lošeg raspoloženja a kamoli depresije. već su im dani ispunjeni pozitivnošću, humorom i dobrom energijom. Oni ne žive svoj život gledajući prošlost i budućnost već samo sadašnji trenutak, što pokazuje da odlično kontrolišu svoje misli, sa kojima se svi borimo.