Da li su mlečni proizvodi zdravi?

Jedna od nezdravijih namirnica koje mi redovno konzumiramo, i u većini slučajeva preterano predstavlja mleko, a sa njim i mlečni proizvodi. Kupovno, pasterizovano, homogenizovano mleko, nije bitno da li je sa produženim rokom trajanja ili sveže, da li je organsko ili neorgansko, da li je u tetrapaku ili flaši, pogotovo sa niskim sadržajem masti, prema mnogobrojnim istraživanjima i tvrdnjama naučnika, izaziva veliki broj zdravstvenih problema, od pojave akni, gubitka energije, poremećaja sna, dijabetesa, gojaznosti, pa čak i do povećanog rizika oboljevenja od raka.

S obzirom da je 75% ukupnog svetskog stanovništva alergično na laktozu, skoro svaka osoba u vašem okruženju, a možda i vi, imate poteškoća u varenju mleka i mlečnih proizvoda.

 

 

Nekada i sada…

Vekovima, osnova ljudske prehrane, i namirnice koje se svaki dan konzumiraju, predstavljaju mlečni proizvodi. Učeni smo u školi, od roditelja, i od mlečne industrije, da je mleko jedan od najboljih izvora kalcijuma, i da predstavlja nezaobilaznu tačku u rastu i razvoju dece, ali i da pored kalcijuma nudi, nama veoma bitne vitamine i minerale.

Hoću da naglasim razliku između mleka koje se nekada pilo, sa mlekom koji se danas pije i nalazi na policama svih supermarketa, za koje bih svima preporučio da ga što više izbegavaju. Nekada, krave su se slobodno kretale po velikim pašnjacima, pasle travu i davale mleko kad je bilo vreme, gde se potom to mleko odmah pilo, zajedno sa enzimima i dobrim bakterijama koje su se u njoj nalazile, i nije bilo nikakvih tretiranja antibioticima, hormonima, dodavanja šećera i raznih aditiva u mleko.

Danas, sa sve većom potrebom mlečnih proizvoda, raste i mlečna industrija, pa te namirnice kupujemo od raznih izvora, ne znajući o kakvom kvalitetu je reč, niti u kakvim se uslovima krave nalaze. Uglavnom, krave se drže u velikim hangarima, tesno zbijene, sa malom mogućnošu pokretanja. Veštački su oplođene da bi konstanto davale mleko, gde im se tele oduzima odmah po rođenju, što dovodi do velikog stresa i lučenja hormona kao što su adrenalin i kortizol, što jednim delom odlazi u mleko. Pored visokih koncentracija adrenalina i kortizola, kravlje mleko sadrži i ostale hormone koji su potrebni teletu za normalan rast i razvoj, što nije u odgovarajućem odnosu sa našim hormonskim potrebama, te visoke doze estrogena i progesterona koje se nalaze u kravljem mleku povećavaju rizik nastanka raka dojke i prostate.

Pošto se krave drže na veoma skučenim i ne sanitarnim mestima, sa smanjenom mogućnošću kretanja, tj. vežbanja, one postaju sklonije raznim bolestima i zdravstvenim problemima. Zbog takvih uslova, farmeri u neorganskim farmama leče krave antibioticima, ali ih daju i u preventivne svrhe, gde se čak 40% svih antibiotika koristi u mlečnoj industriji. Takođe, mnoge neorganske farme daju kravama hormone rasta (rBST, rBGH), da bi povećali proizvodnju mleka. Zbog toga, kravlje mleko postaje zagađeno raznim antibioticima, i hormonima koji predstavljaj rastući problem ljudskom zdravlju. Povećano korišćenje antibiotika kod krava na kraju dovodi i do rezistencije bakterija na te antibiotike, koje se potom unose u naš organizam putem mleka i stvaraju infekciju.

 

Mleko kao odličan izvor kalcijuma

Čak ni tvrdnja za koju svi znamo, da je mleko odličan izvor kalcijuma i da je od velikog značaja za naše kosti, nije tačna. Ne samo da mleko nije povećalo gustinu kostiju i ojačalo ih, već je povećalo šanse za prelom do 50%, efektom curenja kalcijuma. To nastaje jer je mleko po prirodi kisele pH vrednosti, i telu je potreban kalcijum, zajedno sa drugim mineralima da bi regulisao povećanu kiselost, a uzima ga iz kostiju. Pokazalo se da zemlje koje najviše konzumiraju mleko imaju najveću učetalost osteoporoze i preloma, i obrnuto.

Čak ni preterano unošenje kalcijuma samo po sebi nije zdravo. Dnevne doze od preko 600mg mogu takođe povećati rizik od nastanka preloma kao što se vidi na slici ispod. Zbog toga je važno izbegavati suplemente kalcijuma u visokim dozama, i okrenuti se namirnicama koje su same po sebi bogate kalcijum, kao što su suncokret, spanać i ostalo zeleno lisnato povrće, brokoli, bademi, laneno seme, pomorandže,…

 

Kalcijum se bolje apsorbuje i iskorišćava u prisustvu vitamina D, pa je redovno izlaganje sunčevoj svetlosti od velikog značaja ne samo kod osoba koje imaju osteoporozu i sklone prelomima, nego i svima koji žele da sačuvaju svoje zdravlje.

 

Mleko poboljšava sportsku preformansu

Iako se mleko često koristi i reklamira kao odlična namirnica za sportiste i poboljšavanje sportske preformanse, mleko i proteini na bazi mlečnih proizvoda, pogotovo whey protein, imaju mnogo više nuspojava nego koristi. Whey protein, tj. protein iz surutke, predstavlja ostali produkt pravljenja sira, i kod svih većih, ali i manjih proizvođača whey proteina, surutka se uzima od mlekara čije se krave drže u jako lošim uslovima, i kao kod mleka, surutka takođe sadrži hormone, antibiotike i endokrine toksine krave, samo u mnogo većoj koncentraciji.

Sem dokaza da mleko nije dobro za kosti, povezano je sa sindromom uznemirenih creva, infekcijom ušne školjke, hroničnom konstipacijom, anemijom, alergijama, problemom sa sinusima, a puno je zasićenih masnih kiselina, i povezano je sa rakom prostate.

 

Obrada mleka

Svako mleko koje je dospelo na police supermarketa moralo je da prođe kroz par procedura, da bi im se omogućio duži rok trajanja, smanjio procenat masti, ili čak poboljšao ukus.

Pasterizacija je proces kuvanja mleka na određenim temperaturama sa određenim vremenskim periodom, koji uništava patogene, ali i nepatogene mikroorganizme u mleku, i daje mu duži rok trajanja. Postoje dva oblika pasterizacije, visoka i niska.  Visokom pasterizacijom pravimo mleko sa produženim rokom trajanja, i obrnuto. Problem kod pasterizacije je što se visokim temperaturama sem patogenih mikroorganizama ubijaju i dobre bakterije tj probiotici, a sa njima i mlečni enzimi. Uništavaju se i vitamini kao što su vitamin B6 i B12, Vitamin C, Vitamin D, Vitamin A, i denaturira se mlečni protein. Mleko posle pasterizacije bukvalno postaje mrtva neaktivna tečnost koja više šteti nego koristi. Ako bi ste ostavili nepasterizovano mleko na sobnoj temperaturi, posle 24-48h napraviće se kiselo mleko zbog efekta probiotika. Ali ako ostavite pasterizovano mleko na sobnoj temperaturi, posle 24-48h, moraćete da ga bacite jer je užeglo.

Homogenizacija je procedura kojom se menjaju molekuli masnih kiselina da ne bi došlo do njihovih taloženja na površini mleka. Na visokoj brzini i pod visokim pritiskom, molekuli masnih kiselina se razbijaju na sitnije, i time se usporava njihovo isplivavanje na površinu. Homogenizacijom mleka može takođe i ukloniti mast iz mleka pa se ovom procedurom dobija mleko sa niskih sadržajem masti. Domaće mleko bez homogenizacije sadrži i do 6 % mlečne masti, dok se danas prodaju i sa 0%. Mlečna mast daje ukus mleku i sadrži u najvećim količinama vitamin D i vitamin A. Ako mlečnu mast uklonite iz mleka, uklonili ste i ukus, pa se onda dodaje šećer da bi se slatki ukus mleka koliko toliko povratio. Najveći problem kod homogenizacije mleka su sitne kapljice mlečne masti koje bez varenja mogu da se apsorbuju kroz zidove creva, i sa sobom unose hormone, antibiotike, toksine i teške metale, koji izazivaju inflamaciju u organizmu i dovode do ogromnih problema, trovanja i bolesti.

Ovo se odnosi i na sve mlečne proizvode, kao što su jogurt, sir, puter, sladoled, whey protein, kajmak, mleko bez laktoze pa i sveže mleko.

Kupovno mleko u nekim slučajevima, pored pasterizacije i homogenizacije, sadrži i dodate sastojke kao što su šećer, karagenenan (E407) koji je toksičan i izaziva rak debelog creva, i vitamin D2 koji je inhibitor vitamina D3 koji se stvara kad smo izloženi sunčevoj svetlosti i koji nam zapravo treba.

 

Ako imate bilo kakve od gore navedenih simptoma ili bolesti, izbacite mleko i mlečne proizvode u potpunosti, bez izuzetaka i vidite da li vam se stanje poboljšalo. Mleko je veoma teško izbaciti jer sadrži određene opijume koji vas mame da ga još konzumirate, tako da je najbolje prekinuti sa konzumacijom od jednom, i to na duži vremenski period, bez “povremenog” uzimanja.

Zamene za mleko, tj. biljna mleka, se izuzetno lako prave, sadrže više hranljivih materija, vitamina, minerala, i enzima, a nisu zagađena hormonima, i antibioticima.  Ako do sada niste, možete naučiti kako da napravite bademovo mleko, koje je zdravija varijanta kupovnog bademovog mleka, koje bih takođe izbegavao jer imaju ubačene sastojke slične kravljem mleku, kao što su karagenan, šećer, zgušnjivače, itd…