Povremeni post – Intermittent fasting

Koliko puta ste se našli u situaciji da ne stignete da doručkujete, ručate ili večerate?

 

Ono što niste znali je da ste tim danima praktikovali nešto što su vaši preci radili hiljadama godina pre vas. Ne, to nije izgladnjivanje, već post. Post se pojavljuje u mnogim religijama kao oblik čišćenja organizma, kako fizičkog tako i psihičkog. Povremeni post, tj. intermittent fasting je sličan postupak religijskom postu, samo što on nema veze sa religijom.

Ljudi su vekovima praktikovali povremeni post zbog ograničenog izvora hrane, pa je organizam bio prinuđen da koristi alternativni izvor energije, tj. masti, jer nije dobijao dovoljno energije putem hrane iz ugljenih hidrata.

 

Problem modernog čoveka je dostupnost hrane 24/7, i još u detinjstvu su nas učili da je zdravo jesti 6-8 obroka dnevno. Na taj način organizam nema vremena da se oporavi i koristi energiju za druge važne procese u organizmu, nego ih troši na varenje hrane. Takođe, želudac i ostali organi zaduženi za varenje nemaju vremena za oporavak i obnovu sluznice i u tom slučaju nastaju problemi sa digestivnim traktom.

Nakon svakog obroka nivo insulina naglo skoči da bi pokupio molekule šećera i obezbedio ćelijama potrebnu energiju. Kada jedemo više puta u toku dana, a između obroka grickamo nešto, insulin je ili konstanto visok ili varira.  To stvara potrebu organizma za stalnim izvorom šećera, pa imamo utisak da smo stalno gladni (psihička glad), zbog pada energije.

Kod povremenog posta nema naglih varijacija insulina, pa će nivo energije biti u ravnomernom usponu ili padu. Organizam će za vreme posta biti prinuđen da koristi masti kao izvor energije pošto su depoi šećera istrošeni, a za vreme jela će bolje koristiti ugljene hidrate i pokušavaće da ih zadrži u organizmu što duže u vidu šećera.

Ovo ne predstavlja izgladnjivanje organizma jer u vreme hranjenja, mi unosimo sve potrebne nutritijente i kalorijski zadovoljavamo potrebe organizma.

 

Koji tipovi povremenog posta postoje?

Leangains – Ovo je i najpopularniji oblik fastinga, gde osoba ima 16 sati posta i 8 sati hranjenja. Period hranjenja može da traje od 12-20h, a period posta od 20-12h sledećeg dana. Jedu se dva do tri obroka, gde prvi obrok treba da bude najobilniji i najzdraviji. Možete menjati vreme hranjenja i posta u zavisnosti od vaših potreba.

Warrior diet – Takođe popularan oblik fastinga, warrior diet podrazumeva post od 20-23 sata sa 1-4 sata hranjenja. Jede se jedan ili dva obroka, visoko kaloričnih i visoko nutritivnih.

Eat-Stop-Eat – najbolji način detoksikacije organizma, ovakav tip fastinga podrazumeva post od 24 sata. Deluje ekstremno, ali na taj način se organizam oslobađa toksina koje unosimo u toku dana. Poslednji obrok može da bude u 20h, i do 20h sledećeg dana se ne jede ništa. Bitno je piti dosta vode i nezaslađenih čajeva. Praktikuje se svaki drugi dan, ili jednom, dvaput ili triput nedeljno. Možete praktikovati ovaj metod i kao duži oblik posta, 36 i 48 sati, mada je 24 sata sasvim dovoljno da bi se postigao potpuni efekat povremenog posta.

 

O čemu treba razmišljati kod povremenog posta?

Kada se odlučite za vrstu fastinga i odredite sebi vreme kada praktikujete post a kad hranjenje, obratite pažnju na prvi obrok prilikom prekida posta. Vaš organizam će da vapi za hranom i kod prvog obroka će izvući maksimum hranljivih materija. Ako je kolač ili pecivo prvo čime ćete ga nahraniti, ceo vaš trud će doslovno biti bačen u vodu. Napravite sebi zdrav i obilan obrok iz koga ćete uzeti sve potrebne makro i mikronutritijente.

Pijte dosta vode, i čajeva. Nemojte piti kafu i sokove, kao i bilo koje druge zaslađene napitke jer time prekidate post i započinjete varenje.

Povremeni post je odličan metod za gubljenje viška kilograma, i u kombinaciji sa zdravom ishranom i treningom, predstavlja siguran način mršavljenja. Takođe, podiže nivo testosterona kod muškaraca, kao i mišićnu masu.

Povremeni post služi kao odlična vežba za psihu, jer bolje razaznajete psihičku i fizičku glad, a ujedno ćete vežbati vašu istrajnost i snagu volje.