Da li je zdravo jesti biljno ulje? – Kakav uticaj ima na čoveka

Za razliku od rafinisanog šećera koji je dobro poznat u narodu kao nezdrava namirnica, biljna ulja se i dalje smatraju zdravom, iako je to daleko od istine. Cak i u medicini smatraju ulje kao zdravom namirnicom zato što nije bogata zasićenim masnim kiselinama koje se nalaze u namirnicama životinjskog porekla (puter, mast, jaja, mlečni proizvodi, meso…), već sadrži u većoj količini nezasićene i polinezasićene masne kiseline koje bi trebale da budu zdravije za naš organizam. U čemu je onda problem?

Ulja povećavaju nivo holesterola u organizmu

Do sada je dokazano u 7 studijskih analiza da bilja ulja (u najvećoj meri kokosovo) povećavaju nivo LDL-a, triglicerida ali i samog holesterola samo nekoliko sati nakon konzumiranja, u toj meri kao puter ili mast (2). Povećan LDL, trigrliceridi i holesterol dovode po povećanog rizika od kardiovaskularnih bolesti, tako da se savetuje da se takve namirnice smanje na minimum.

Maslinovo ulje takođe povećava nivo LDL-a, pa se nasuprot poznatim verovanjima da je izuzetno zdrava namirnica, pokazalo da ometa funkciju endotela nakon konzumiranja, što takođe dovodi do kardiovaskularnih bolesti (3), ali ne samo maslinovo ulje, nego i palmino, suncokretovo i sojino ulje (4). Ovde možete pogledati dodatni uticaj ulja, ali i šećera i soli na organizam (5)

Još jedan od rizika kod konzumiranja ulja predstavlja ubrzana koagulacija krvi, aktiviranjem faktora koagulacije VII, što može povećati rizik nastanka tromba u krvi. Obrok sa dosta masti takođe povećava nivo plazma triglicerida u krvi za koji se smatra da deluje inflamatorno na organizam.

Još jedan od rizika kod konzumiranja ulja i masti je nastanak lipemije (sludge blood), tj. pojave masnih kapljica u serumu, i povećanja koncentracije triglicerida, sto za urok može dovesti do koronarnih i vaskularnih oboljenja.

Ulje i dijabetes

Ulje nije samo loše za zdravlje kardiovaskularnog sistema, već je loše i za dijabetes, jer povećava nivo intramiocelularnih lipida, tj. masti koje se nalaze u mišićima i služe kao izvor energije. Postoji korelacija između povišenog nivoa intramiocelularnih lipida i dijabetes melitusa tipa 2, jer se smatra da su ti lipidi uzrok insulinske rezistencije koja dovodi do dijabetesa (6). Odlično objašnjenje ovog problema možete videti ovde, gde doktor Neal Barnard objašnjava nastanak insulinske rezistencije.

 

Ulja su puna trans masti

Ovo je još jedna stvar koja je zanemarena kada se posmatra da li je ulje zdravo. Trans masti su poznate da izazivaju kardiovaskularne bolesti, gojaznost pa čak i rak, i da uzrokuju više od 500 hiljada smrtnih slučajeva svake godine, te svetska zdravstvena organizacija preporučuje da se trans masti izbace što više iz ishrane (manje od 1% dnevnog unosa masti), i da ukupni dnevni unos masti ne prelazi 30% (7)(8). Problem je što ljudi nisu svesni da su ulja puna trans masti. Studija su pokazala da kupovna ulja imaju koncentraciju trans masti između 0.6 i 4.2%, što nije malo, i mogu biti potencijalno opasna za organizam (9).

Ulja povećavaju oksidativni stres u organizmu

Najverovatnije i najveći problem kod kupovnih ulja je njihov vek trajanja. Na svakoj flaši će stajati rok trajanja gde se savetuje do kad da se to ulje treba konzumirati pre nego što se pokvari (oksidira ili užegne). Ali ovaj rok trajanja bi bio valjan kada bi supermarketi pratili sva uputstva za održavanje ulja, da bude u tamnoj i hladnoj prostoriji, a to je redak slučaj. Toplota i svetlo će znatno uticati na bržu oksidaciju tog ulja, i smanjiti mu rok trajanja za veliki procenat. Nažalost, u većini slučajeva, to ulje koje ste tek kupili je već i bilo pokvareno u supermarketu. Jedna studija je upoređivala rok trajanja koji piše na flaši sa njihovim pravim rokom trajanja i došli su do zaključka da većina ulja ima duplo manji rok trajanja nego što piše na samoj boci. Testirali su ulje oraha čiji je rok trajanja još 12 meseci ali u stvarnosti je već bio pokvaren nakon dve ipo nedelje od proizvodnje. Neka ulja su imala bolje rezultate, ali poenta je da sva ulja prave oksidativni stres na telo, a dodatno zagrevanje tih ulja u svrhe kuvanja, pečenja ili prženja stvaraju dodatno toksine i mnogo brže oksidiraju i time narušavaju vaše zdravlje.

 

Konačno, ulja se smatraju rafinisanom hranom, kao i rafinisani šećer, s tim što imaju duplo više kalorija po gramu (9kcal ulje naspram 4kcal šećer), te ako vam je plan da smršate, konzumiranje ulja možda nije najbolji način. Procesom rafinisanja uklanjaju se vlakna biljaka i time gubite veliku količinu vitamina i minerala koji su u njoj bili. Savetuje se konzumiranje cele biljne hrane kao izvor masti, pa je odličan izvor masnih kiselina avokado, badem, lešnik, orah, laneno seme, čia semenke, suncokretovo i bundevino seme, i mnogi drugi jezgrasti plodovi. Našem organizmu nije potrebno mnogo masti, pa je preporuka svetske zdravstvene organizacije za konzumiranje 30% od ukupnih kalorija sasvim dovoljna.